Dezinfekciono dejstvo ultravioletnih talasa zasnovano je na nepovratnim promenama DNK i RNK. Nukleinske kiseline DNK i RNK sadrže sve ćelije živih organizama i one su nosilac naslednih informacija organizma. Pri razmnožavanju mikroorganizama udvajaju se molekuli nukleinskih kiselina.
Ultravioletni talasi talasne dužine 254 nm efikasno oštećuju nukleinske kiseline. Kao rezultat dejstva ultravioletnih talasa ove talasne dužine, stvaraju se ožiljci, koji onemogućavaju udvajanje lanaca DNK i RNK što za posledicu daje nemogućnost razmnožavanja mikroorganizama. Tako inaktivirani mikroorganizmi ne predstavljaju opasnost za ostale žive organizme. Pored navedenog ultravioletni talasi negativno deluju i na druge delove ćelijskih struktura mikroorganizama sa različitim stepenom efikasnosti ali je uglavnom univerzaklni mehanizam dezinfekcije destrukcija nukleinskih kiselina. Germicidno dejstvo ultravioletnih talasa utiče samo na mikroorganizme i ne menja hemiski i fizički sastav sredine u kojoj deluje, što nije slučaj sa hemijskim dezinficijensima.
