Na efikasnost UV dezinfekcije određeni uticaj ima i sadržaj dispergovanih čestica u vodi, zamućenost, koja praktično štiti mikroorganizme od UV talasa. Vrednosti zamućenosti za pitke vode i vode iz podzemnih izvora po pravilu ne utiču na efikasnost dezinfekcije. UV dezinfekcija je moguća i za vode iz površinskih izvora, ako im sadržaj suspendovanih materija odnosno zamućenost nije veća od 5 mg/l. Najveći uticaj zamućenosti, odnosno sadržaja suspendovanih materija se javlja kod UV dezinfekcije prerađenih otpadnih voda.
Na dijagramu je data efikasnost UV dezinfekcije prečišćenih otpadnih voda sa različitim sadržajem suspendovanih materija. Značajno smanjenje mikroorganizama dobija se već pri UV dezinfekciji sa malim dozama. U dijapazonu doze od 15 do 30 – 40mJ/cm2, krive imaju izraženi pad, a po postizanju određene doze, dalje povećanje doze ne dovodi do značajnog pada količine mikroorganizama. Za obezbeđenje efikasne UV dezinfekcije preporučuje se da sadržaj suspendovanih materija u vodi ne bude veći od 10 mg/l. Takođe u realnim uslovima UV dezinfekcije prečišćenih otpadnih voda, gde se posle sekundarnih taložnika dobija zamućenost u proseku 10 – 20 mg/l, a vršne vrednostine ne prelaze 30-40 mg/l, zadovoljavajući efekti prema važećim normativima dobijaju se sa dozom od 30 mJ/cm2.