Svetlost koju opaža čovek, predstavlja samo deo vidljivog spektra elektromagnetnih talasa. Svojstva elektromagnetnih talasa određuje njihova talasna dužina izražena u nm (nanometrima). Ultravioletni deo spektra su elektromagnetni talasi sa talasnom dužinom od 100 do 400 nm i deli se na četiri oblasti:

UV-A – je svetlost talasne dužine 315 – 400 nm

UV-B – je svetlost talasne dužine 280 – 315 nm

UV-C – je svetlost talasne dužine 200 – 280 nm i absorbuje se od strane DNK u ćelijama. To je deo spektra koji je najefikasniji za neutralizaciju mikroorganizama (bakterija, virusa, spora itd)

Vakuum UV – je svetlo talasne dužine 100 – 200 nm i apsorbuju ga vazduh i voda i prenos je moguć samo u vakuumu.

Kada molekul apsorbuje ultravioletne fotone, energija fotona izaziva razbijanje molekulskih veza i njihovo razlaganje. Za dezinfekciju se koristi biološki aktivan deo spektra ultravioletnih talasa sa talasnom dužinom od 205 do 315 nm, koji se još naziva i germicidna oblast ultravioletnih talasa.

Najveća efikasnost inaktivacije mikroorganizama opažena je u dijapazonu ultravioletnog spektra sa talasnom dužinom od 250 do 270 nm a upravo tu talasnu dužinu od 254 nm generišu UV lampe niskog pritiska. UV doza koja predstavlja osnovni kriterijum efikasnosti dezinfekcije se takođe meri na talasnoj dužini 254 nm.